Rešenje za prezaduženost

Bez autora

Mar 27 2011

Premijer Mirko Cvetković najavio je mere Vlade kojima će biti olakšana otplata kredita o čijoj prirodi su u toku konsultacije sa Narodnom bankom Srbije. Mere neće biti obavezujuće, ali se očekuje da će ih primeniti banke sa najvećim tržišnim udelom. Privreda i građani su zaduženi sa više od 12 milijardi evra. Svako dvadeseto od 100 zaduženih preduzeća kasni u otplati, a šest od stotinu građana ne može na vreme da otplaćuje rate. Iako je za monetarnu politiku odgovorna Narodna banka inicijativu za olakšice predlaže Vlada. Premijer o merama očekuje ključne sugestije od Narodne banke. Iako nije obelodanio kako će da izgledaju one bi mogle da liče na reprogram koji su banke već primenjivale prema klijentima u vreme krize od pre dve godine. Prepoznata je potreba da se izađe klijentima u susret i da se podeli teret krize sa njima za šta postoji saradnja s Narodnom bankom koja je takođe delimično promenila svoju regulativu u smislu restrukturiranja plasmana.

Mere Vlade Srbije, kojima će biti olakšana otplata kredita, neće biti obavezujuće ali se očekuje da će ih primeniti banke sa najvećim tržišnim udelom. Bankari koji još ne znaju detalje predloga osim počeka u otplati dela rate, predlažu svoja iskustva u ranijem reprogramu dugova.

Premijer Mirko Cvetković najavio je mere Vlade kojima će biti olakšana otplata kredita o čijoj prirodi su u toku konsultacije sa Narodnom bankom Srbije. Mere neće biti obavezujuće, ali se očekuje da će ih primeniti banke sa najvećim tržišnim udelom.

Privreda i građani su zaduženi sa više od 12 milijardi evra. Svako dvadeseto od 100 zaduženih preduzeća kasni u otplati, a šest od stotinu građana ne može na vreme da otplaćuje rate. Iako je za monetarnu politiku odgovorna Narodna banka inicijativu za olakšice predlaže Vlada.

"Verujem da smo blizu rešenja da će ljudi relaksirati porodični budžet i da će u narednom periodu imati više novca na raspolaganju", rekao je Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

Premijer o merama očekuje ključne sugestije od Narodne banke. Iako nije obelodanio kako će da izgledaju one bi mogle da liče na reprogram koji su banke već primenjivale prema klijentima u vreme krize od pre dve godine.

"Prepoznali smo potrebu da izađemo klijentima u susret i podelimo teret krize sa njima za šta smo imali saradnju s Narodnom bankom koja je takođe delimično promenila svoju regulativu u smislu restrukturiranja plasmana", rekao je Željko Petrović, direktor za rizike Prokredit banke.

A ta regulativa podrazumevala je poček u otplati kredita, oslobađanje dela obaveznih rezervi na dinarske ili dugoročne kredite, ili njihovo povećanje, zavisno od stepena rizika svakog klijenta. Za to pojedini bankari upućuju na oprez.

"Trebalo bi naći tehnički model kako ne bi došlo do dodatnog zaduživanja umesto pomaganja građanima. Prvenstveno mislim na kreditni biro i udruženje banaka, što znači da ukoliko banke izađu u susret trebalo bi klijentima tehnički onemogućiti da se dodatno zadužuju u tom periodu", kaže Aleksandar Stulić, direktor za rad s privredom KBC banke.

Lični mentor

Ekonomisti ukazuju da postoje i dugi mehanizmi kontrole dužnika poput ličnog mentora koji preuzima problematičnog klijenta. Njemu se od imovine ostavlja samo stan, kako ne bi dalje propadao pa čak otišao i u zatvor.

"U SAD-u i Engleskoj uvodi se mera ličnog mentora koji upravlja vašim sredstvima, a sva vaša pokretna imovina ide na prodaju, ukida se mogućnost upravljanja vašim karticama i vi praktično otplaćujete i uplaćujete sredstva dok ne podmirite vaš dug i tek se onda vraćate na nulu", rekao je profesor Vladimir Krulj.

Teška socijalna situacija verovatno se neće pogoršavati rigoroznim zakonima jer se očekuju nešto bolji rezultati u ekonomiji.

Ipak, ekonomska javnost je podeljena jer mnogi smatraju da je sada prilika da se ostavi zdravi deo ekonomije dok bi loše firme trebalo likvidirati.